Преглед садржаја:
Дефиниција - Шта значи висока фреквенција (ХФ)?
Висока фреквенција (ХФ) је електромагнетна фреквенција коју је за радарске и радио комуникације дефинисала Међународна унија за телекомуникације (ИТУ). Ради у распону од три до тридесет МХз, а како се таласна дужина шири на десет до сто метара, позната је и као декамерарски талас и означена је као опсег 7. Висока фреквенција је веома популарна међу аматерским радио, војним и владиним комуникацијама, радарима комуникације и глобалне поморске невоље и комуникације у систему сигурности.
Техопедија објашњава високу фреквенцију (ХФ)
Међународна радио регулатива Уније за телекомуникације одредила је сваки фреквенцијски опсег спектра ознаком опсега и сваки фреквенцијски опсег има различите функционалности као и понашање. Високофреквентни спектар, према прописима радио ИТУ-а, дели се са владиним, војним и цивилним властима свих земаља. Једна од најистакнутијих карактеристика високофреквентних таласа је могућност достизања интерконтиненталних растовања путовањем изван хоризонта и дуж земаљских кривина. Стога је могућа директна комуникација на велике даљине уз помоћ високофреквентних таласа. Међутим, променљиви услови као што су сезона, циклуси сунчевих пјега, близина соларног терминатора и за опрему пошиљаоца и пријемника, поларну аурору и соларне активности могу ограничити употребу спектра високе фреквенције. Другим речима, променљиви услови свакодневне ионосфере утичу на високофреквентни спектар.
За високофреквентну комуникацију потребна је мање скупа опрема у поређењу с другим фреквенцијским режимима. Висока фреквенција омогућава брже и директније технике комуникације. Комбинацијом других техника као што су адаптивни системи, високофреквентна комуникација може бити једнако ефикасна као и сателитска и телефонска комуникација.
Недостаци употребе високофреквентног спектра су ограничена пропусност и нижа поузданост у поређењу с другим фреквенцијским опсезима.
