Лудост вештачке интелигенције (АИ) надилази топли ентузијазам који обично прати било коју нову технологију која стигне на тржиште. Доживљавамо промену парадигме која јако подсећа на фундаменталну промену коју је донело увођење мобитела почетком 2000-их или револуција из информатике у касним 90-има. Међутим, као што то увек бива са машинама и како су нас трансформатори научили давне 80-их, томе се не може ући у очи.
Колико је послова тренутно у опасности када нове технологије за аутоматизацију и роботику свакодневно замењују људе машинама? Како да преживимо у будућности у којој АИ застаре огроман проценат занимања?
Ако је потребно мање људи да би радили исти посао, универзални доходак може бити једини одговор који гарантује социјалну стабилност. У исто време, то би могло постати начин да наше друштво постане равноправније и социјално одрживије. Још једном, АИ би могао бити одговор на једно од највећих питања људског друштва: нивелирање разлика између социоекономских класа.
