Преглед садржаја:
Дефиниција - Шта значи електромагнетна индукција?
Електромагнетна индукција је производња напона или електромоторне силе услед промене магнетног поља. Електромагнетну индукцију открио је Мицхаел Фарадаи 1830-их. Многе електричне компоненте и врсте опреме раде на принципу електромагнетне индукције.
Техопедија објашњава електромагнетну индукцију
Електромагнетна индукција се може произвести на два начина, наиме када се електрични проводник држи у покретном магнетном пољу и када се електрични проводник стално креће унутар статичког магнетног поља. Феномен електромагнетне индукције први је открио Мајкл Фарадаи, када је помицао шипку магнетом кроз електричну завојницу. Приметио је промену напона у кругу. Касније је закључио факторе који би могли утицати на електромагнетну индукцију као број завојница, јачину магнета, променљива магнетна поља и брзину релативног кретања између завојнице и магнета.
Број завоја у завојницама / жици директно је пропорционалан индукованом напону. Другим речима, већи напон настаје када је број обртаја већи. Мењање магнетног поља такође утиче на напон који се индукује. Откривено је и да брзина релативног кретања између завојнице и магнета утиче на индуковани напон или електромагнетну индукцију јер пораст брзине бржим брзинама пресече линије флукса. То резултира већом индукованом електромагнетном силом или напоном.
Индуковани напон у електромагнетној индукцији је следећом једначином описан као:
е = Н × дΦдт
Где
е = индуковани напон (мерено у волтима)
т = време (мерено у секундама)
Н = број окрета који се налазе у завојници
Φ = магнетни ток (мерено у Веберсу)
Многе врсте електричне опреме као што су мотори, генератори и трансформатори функционишу на принципу електромагнетне индукције.
