Преглед садржаја:
- Дефиниција - Шта значи идентификација позиваоца путем Интернета (ВоИП Цаллер ИД)?
- Тецхопедиа објашњава идентификацију позиваоца путем гласа путем Интернета (ВоИП ИД позиваоца)
Дефиниција - Шта значи идентификација позиваоца путем Интернета (ВоИП Цаллер ИД)?
Идентификација позиватеља путем Интернет протокола (ВоИП ИД позиватеља) је врста апликације која се налази у ВоИП телефонима која омогућава особи са којом се контактира да види телефонски број позиваоца и у већини случајева име позиваоца путем конзоле са које комуницира је успостављена. Идентификација позиваоца је услуга додате вредности коју пружају телекомуникационе компаније. Поред тога, лични идентификациони подаци позиваоца могу се задржати и на неким одлазним позивима. То се обично дешава позивањем посебног кода пре повезивања са телефонским бројем примаоца.
Тецхопедиа објашњава идентификацију позиваоца путем гласа путем Интернета (ВоИП ИД позиваоца)
Скоро сви главни пружаоци услуга ВоИП-а нуде својим клијентима услуге идентификације позиватеља, мада ће неки пружаоци услуга ВоИП-а дозволити преваравање података о позиваоцу како би сакрио оригинални идентитет позиваоца. ВоИП ИД позиватеља функционише као традиционална услуга ИД-а позиватеља која се налази у телефонским линијама. Али будући да ради на Интернету, комплекснији је и високо напредан.
ВоИП олакшава промену података о идентификацији позиватеља. Овај трик се користи нарочито у неким организацијама - углавном онима који више воле да скривају свој лични идентитет и информације у поверљиве сврхе. Иако ово може бити добар фактор продаје и маркетинга, то такође отвара потенцијал за ризик и злоупотребу.
Конгрес САД-а је 2006. године иницирао ХР 5126 или „Закон о истини позиваоца“. Првобитно је предлогом закона предложио да се компаније осуде од преношења лажних података ИД-а позиватеља преко било које телекомуникационе услуге. Али на крају 109. конгреса, предлог закона нажалост је истекао. Након низа ревизија и покушаја усвајања закона, председник Барацк Обама коначно је потписао закон 22. децембра 2010.